Un ciel lourd que la nuit bien avant  
l«heure assiege,  
Un fleuve, bloc de glace et que l»hiver  
ternit —  
Et des filets de poussiere de neige  
Tourbillonnent sur des quais de granit…  

❂❂❂❂

La mer se ferme enfin… Le monde recule,  
Le monde des vivants, orageux, tourmente…  

❂❂❂❂

Et, bercee aux lueurs d«un vague  
crepuscule,  
Le pole attire a lui sa fidele cite…  

❂❂❂❂

— — —  

❂❂❂❂

Безвременная ночь восходит безнадежно  
На небо низкое; река, померкнув, спит,  
Как груда мертвых льдов, и нити пыли снежной  
Кружатся и звездят береговой гранит.  

❂❂❂❂

Нет выхода! Весь мир исчез в тумане этом,  
Тот мир, где место есть живым, грозе, борьбе!  
И, убаюканный тем смутным полусветом,  
О полюс! — город твой влечется вновь к тебе!  

❂❂❂❂

6 ноября 1848 (Перевод В. Я. Брюсова)  

❂❂❂❂